Током 1972. године дошло је до оснивања седам Адвокатских комора које су основане под називом: Основна адвокатска комора. То су биле ОАК Београд, Чачак, Ниш, Пожаревац, Шабац, Зајечар, Крагујевац и Војводина.
Адвокатска комора у Пожаревцу основана је на Оснивачкој скупштини која је одржана 21.10.1972. године са 69 адвоката.
Адвокатска комора Пожаревца започела је рад у закупљеном пословној просторији у ул. Војислава Дулића бр. 5. у Пожаревцу.
За првог председника Управног одбора Адвокатске коморе Пожаревца изабран је Пешић Милош адвокат из Пожаревца. Председници Управног одбора Адвокатске коморе били су:
- Ненад Дедић из Смедерева (данас)
- Драган Живковић из Пожаревца
- Илић Гордана из Смедерева
- Драган Живковић из Пожаревца
- Стевановић Зоран из Смедеревске Паланке
- Станојловић Драган из Пожаревца
- Павловић Милан из Смедерева
- Стојановић Србислав из Пожаревца
- Јовановић Миладин из Смедерева
- Атанацковић Драгутин из Смедерева
- Пешић Милош из Пожаревца
Данас Адвокатска комора Пожаревца покрива територију виших судова у Пожаревцу и Смедереву и Трговинског суда у Пожаревцу.
Адвокатска комора има око 300 адвоката.
Адвокатска слава
Сваке године 14. јуна адвокати Србије славе своју славу – Светог Јустина Филозофа. Адвокати и адвокатски приправници Адвокатске коморе Ниша у својим Пододборима (Пожаревац, Смедерево, С. Паланка, Петровац на Млави, В. Плана, В. Градиште, Кучево, Жабаре, и Жагубица) сваке године бирају домаћина славе, а након ломљења славског колача и подизања славе, организује се славски ручак.
1994. године Патријарх Павле је по молби представника адвокатуре, одредио Светог Јустина Филозофа као свеца заштитника ради установљења адвокатске славе. Свети Јустин Филозоф је био филозоф и светац, али на известан начин и претеча адвоката који сматрају својом највећом дужношћу да бране правду и истину, и да буду у служби само оног права које је уједно и правда.
Свети Јустин Филозоф је је рођен око 105. године у Флавијевом у Самари, Палестина. Као младић је дошао у Рим да студира филозофију желећи да спозна крајњу истину. Како га учење филозофије није задовољило, окреће се проучавању теологије, посебно хришћанства које прихвата за своју религију, али наставља да подучава филозофију у Риму помоћу које покушава да Христу приведе образоване пагане.
Спасавао је вернике хришћане осуђене на смрт пишући апологије. Познато је да је говорио:
«Народни неразумни суд често невине осуђује као кривце, чисте осрамоћује као развратнике и праведнике жигоше као грешнике.»
Због својих уверења и ставова, замерио се властодршцима, па бива оклеветан од стране филозофа Крискента, циника. Бачен је у окове и мучен, али се на суду није доказала његова кривица и бива ослобођен. Крискент га на лукав начин успева да отрује. Свестан да ће умрети, поручио је:
« Ви нас хришћане можете убијати, али нам не можете нашкодити.»